e alozemo alla foresta al aiere, che comincio a piover, ma noi facessimo comprar delle legnie asai da quelli Morlachi della villa chiamata Ostoino sello, dove li apresso erimo alozati; e tutta quella notte facessimo far fogo grande, aciò che la pioza non lo stuasse; e spendessimo per le legnie e erba per li cavalli e paglia aspri nro 20, fano L. 3.

E la matina dredo in alba, che fu alli 11. april, partimo de li, e pasemo per mezo Darnis, casteletto de Turchi, habitato da essi, qual è in cavo di campo di Piero ditto Petrovo poglie. E pocho chaminassimo che venissimo a desender zo del monte in una valada profonda, per qual sol corer una torente chiamato Cicholla over Poglichiza, quale zbocha nella campagnia ditta Petrovo poglie, qual alle volte core con grande impeto; (e vi è uno ponte, per il qual si passa dal altra banda al altro monte) e alta, e qualche volta e secha si come mai li fusse stato aqual di nesuna qualita, e termina et entra nella fiumara chiamata Charcha, qual Charcha core sopra li molini de Sebenico e poi zo per il canal verso la citta di Sebenico. E come passassimo ditto ponte, si entra nelli confini del teritorio di Sebenico; ma al presente è possesso dai Turchi, e da Morlachi loro subditi habitado, fino monte chiamato Tartar, qual è sopra la campagnia chiamata campo di sopra. E tuta via caminassimo, e quel medemo giorno per gracia del signor dio sani e asalvi alli 20 in circha arivassimo alla citta de Sebenico; e dismontadi dalli cavalli, al quanto ripossassimo ogni uno di noi a casa sua. Poi alle 22. hore con il colega di compagnia andassimo dal clarissimo signor conte a referir la nostra ambasata presentando le letere del sanzacho a s. s. clarissima fazendo fede della nostra ambasata e del negocio, per il qual erimo mandati dal ditto signor sanzacho; qual clarissimo signor conte e con molti nobili in compagnia di s. s. clarissima ni uisteno alegramente e voluntiera, e tanto più che dubitavano di fatti nostri a un tempo, poiche indusiassimo a ritornare alla citta da 4. over 5. zorni oltra il solitto viazo. E fu perche noi non trovassimo il sanzacho a Hlivno, si come era solito a trovar li sanzachi. E perche questo a quel tempo era anda in visita del paesse die Uschopie, e per che noi andassimo li a trovarlo, fu questo dubio de noi. E li fornido l'ambasata tornassimo ogni uno de noi a casa sua. E cosi fu fato il nostro viazo.

Jedan list Vuka Stef. Karadžića i devet listova Jeremije Gagića* pokojnomu P. J. Šafariku.

IZ ZAOSTAVŠTINE P. J. ŠAFAŘIKA PRIOBČIO JOS. JIREČEK.

1.

У Београду, 20. Јануарија 1831. Љубезни и високопочитаеми пријатељу! Примио сам Ваше писмо од 27. о. м. по Римскоме, за које Вам благодарим. Ево Вам шаљем онај натпис из Студенице, који сам међу којекакнм артијама једва нашао. Док сам га ја са зида преписао, прошло је готово по дана, и за то ми се једнако чинило, да је већи, него што сад вндим да јест. Ево га дакле :

— вь нмє отуд и сына и светаго духа. азь рабЬ БОЖї Стефань Зрошь, правнукь свєтаго господина Снмєшил, н В.НукЬ прьковѣнканаго крали Стефана, сынь великаго крал(1) Хроша и крал всѣх србскых земль н поморскых, сьӡдах си храмь вѣ име светителю правєдинку н прародителю христов Нѳлкіма и Анны в лѣто .S кв., ниьднкта .Iв. н ва сюже приложіхь сєм8 светом храм8, н 8 хрисзвол8 писахь. кто ли се прєткорн, да єст проклет от БОГА І от мєнє грѣшнаго. АМИНЬ. Ово је све изнад олтара стоља изпод самог крова изрезано на камену; а где се овај натпис свршује, онде је настављено на особитом камену (и готово би рекао човек мало друкчијими словима):

1

* O njem zabilježi sam P. Šafařik (Geschichte der slavichen Litteratur v. J. Jireček. III, 359. Prag 1865): Jeremija Gagić, gebürtig aus Pretoke unweit Kragujevac in Serbien, kais. russischer KollegienAssessor, Vice-Konsul und Ritter des S. Annen-Ordens III. Klasse, wohnhaft in Ragusa“. Gagić je preveo „на сербскій езыкъ iz ruskoga francezko djelo Chevaliera d'Arc: Апологіа о родѣ человѣческомъ. Rkp. u zemunskoj gradskoj knjižnici.

1 Ovaj nadpis štampan je nješto drugačije u Glasniku srb, uč. dr. XXI, 77. 1867.

1 сьӡдаже се сі храмь сь потреждєннємь архімандріта протосиггела нгумена І ВАНА.

ПЬ,

Видите у почетку овога писма, кад сам га почео и довде написао, а дакле, 21. Априља, узимам, да га довршим! За то Вас молим, да ми опростите. Чисто ме је стид, да овако малу ствар тако дуго од мене очекујете, али не знате како је! Још коју ријећ о овим натписима. Они су понајвише написани словима шплетеним једно у друго н. п. Vць, томскы и т. д. Али ни ја нијесам све овако могао преписати, јер ми је било тешко нада се гледајући слово по слово бројити, а уз то још био је дан и кишан. Особито су овако шплетена слова у ономе наставку, тако, да сам га једва прочитати могао. Сад о цвијетима дошао је са Сарајлијама на ваљевски нађур Симо Милутиновић, обучен као најпростији Црногорац или Ерцеговац; него ја га још нијесам видио.

па

Писма на мене шаљите и унапредак преко Г. Василијева. 1 Имао сам чест 1. овог мјесеца од Њиове Свјетлости Кнеза и Господара нашега наименован 6нти президентом суда наије и вароши Бијоградске.

Давидовић је у Крагуевцу; кад је скоро овђе био, молио ме, да Вас и од њега поздравим. Кад успиете (?), поздравите тамо све пријатеље наше.

Надајући се скорому пиему Вашем, с истиним високопочитанијем јесам Ваш покорни слуга Вук Стеф. Карађић. У Бијограду, 21. Април. 1831.

2.

Высокопочитаемый Пріятелю! Поспѣшавамъ отговорити Вамъ на почтеннѣйше писмо Ваше отъ 22. Јаннуара, и прнлажемъ при овомъ фигуру кр'ста, и списакъ надписа на ономъ, по зактеваню Вашемъ. Надписи су точно до едне черте изображены; ибо по милости доброга ми пріятеля Г. викарія 06щества Светога Доминика у Дубровнику, Ангела Маслаћа, имао самъ ову святыню у руцы sub rosa и могао самъ точный отъ нѣга списакъ узети.

,

Добав самъ книгу подъ названіемъ: „Epistole i Evanjelja priko svega litta po redu Missala Rimskoga etc. u jezik Slovinski

1 U Zemunu.

,

prinesena. 1824. U Rici Pritiskano Slovima Antona i Josipa Karletzky" и послаћу вамъ ю по первой прилики у Тріестъ, да Вамъ се отъ туда по дилиженцы достави. Постараћусе иоште штогодби скоро послати Вамъ за Ваша „Monumenta Serbica“. Съ отмѣннымъ почитаніемъ есамъ Вашъ покорнѣйшій Слуга Јер. Гагичъ.

Рагуза, 6/18 феврара 1832а года.

(Sliedi) „Видъ (figura) кр’ста“, (nadpisi na njem, i u koncu bilježka): „Кр'стъ в изъ честнога древа сребромь обложеннога, кое се види кровь осамъ решетки на кр'сту разположеній. Лѣтопись общества Светога Доминика у Дубровнику сведочи, да в овай кр’стъ 1521а года купіо єданъ тр’говацъ Дубровчанинъ у Босни отъ Турака и подаріо га реченнога общества храму честнаго кр'ста у Гружу сущему (пристанище Гружъ, четвертъ часа отстои отъ Дубровника). “

3.

Высокопочитаемый господине! На моя писма отъ 19/31 Яннуар. и 6/18 февр. и садъ очекуемъ отъ Васъ отговоръ. У послѣднѣмъ обећахъ и вво Вамъ пошилѣмъ овди у копіи вдну посланицу отъ 1189е године босанскога бана Кулина дубровничкоме кпезу Кр'вашу. Оригиналъ почннѣ съ латинскомъ-готическомъ аббревіатуромъ, кою, колико самъ могао прочитати, преписао самъ кромѣ едне рѣчи .1, кою нисамъ угоненуо и оставлямъ Вама на разрѣшеніе; за латинскимъ одма слѣдуе (непресѣчно) србскій, кое самъ до едне черте точно списао како видите овди. Кадъ ово пріимите, имайте доброту отговорити ми, молимъ Васъ, на све.

1

Кньигу „Epistole i Evanjelja etc.“ иоште нисамъ отправіо у Тріестъ, ибо нисамъ имао згоде до сада, но скоро ћу отправити. Съ истиннымъ высокопочитаніемъ 'єсамъ Вашъ покорнѣйшій слуга Ј. Г.

Рагуза 5/17а Марта, 1832а года.

(Sliedi prepis listine).

4.

Высокопочитаемый господине! Ваша почтеннѣйша три писма отъ 24а Февр., 15а Марта и 4а Априла текуще године имао

1 ad nostrum.

самъ честь исправно у свое време получити. На пр’ва два иоште немогу Вамъ совершенно отговорити; ибо све зависи отъ различны обстоятельства и добре волѣ людій, къ коима ce я относимъ касательно требованія Вашій. Изъ Црногоре ништа нечекамъ! Извѣестіе о писателыма рагузинскимъ, и псалме преведене на србскій у 13—14. столетію изъ Oficium Beatae Virginis Mariae“, скоро тъу Вамъ послати, иадам' се, и ово тье быти по милости Г. Аппендини: онъ ми рече, да Вамъ в послао што в могао, и поздравля Васъ. Каталогъ дипломахъ ни в публичанъ; и тако ни е користи, и да Вамъ га пошлѣмъ, кадъ се на нѣга неможете позвати : выше отъ 112 документовъ (отъ ѕ.ф.ҳ.в. [1054!!] [грамота патриарха пекскогъ]) на србскомъ взыку находи се у

архиву.

до 1715

Я Вамъ остаемъ вес'ма обвезанъ за кньиге србске, за кое сте толико труда приложили, и веть упутлии преко Тріеста, и кое я съ радостію очекуемъ сваки часъ. Вашу кньигу о происхожденію Славянъ по Суровѣцкому, отъ 1828, у Будиму, имамъ отъ давно; но све Ваше, што е до садъ напечатано, желимъ имати. На послѣднѣ писмо Ваше вво отговоръ:

Оригинали документовъ Кулина бана 1189e и херцега Владислава 1480е године, находе се у мене, и ево како: У 1817и годиии дошао самъ я у Дубровникъ, и исте године 5а маія вече изгорѣла е една часть двора и у нѣму мала часть архива. Послѣ пожара разносили су дутьанчіе матеріалисти остатке изгорѣлій папира и забіяли у оне робу, кою продаю, и таковымъ начиномъ дошла су мени у руке ова два документа; 1и на оволико пергамена, 1 колика е копія, кою Вамъ овдн на транспаренту прилажемъ, а 2и на папиру, отъ коега копію имали сте. Єли ово приобрѣтеніе законно, или не ?

я нисам радъ, да се ово пыта, и за то Васъ просимъ, да буде sub sigillo amicitiae et taciturnitatis. У документу Владислава, въ мѣсто mанон, я читамъ по Стулли „takoj“ (такой); ибо у многима старым рукописыма находи се и за н, и обратно : иначе, у mакон, и была бы едиа излишня ènÉv0. Въ прочемъ, нека Вамъ е на знанѣ, да Дубровничани половину Стуллиніи рѣчіи не познаю, и често ме пытаю, гдѣ се говори по Стуллину рѣчосложію ?

1 Ich habe von diesem Gagicsischen facsimile, vom untersten weiszen Rande ein Strifchen ungefehr zwei Linien breit, abgeschnitten. (bilj. Šaf.)