„Pisci kńiga o životiňama, koji su bili iz duhovničkog reda, obzirali su se više, kao što izgleda, na čistotu hrišćanske pouke, kojoj su oni učili, nego na naučnu tačnost podataka, kojima su svoje pouke pridijevali. „Naš je zadatak, govori Augustin pri psalmu 102, da promotrimo značajnost jednog fakta, a ne da se prepiremo o autentičnosti negovoj.""

„Po svemu što je do sad rečeno, vidi se, da su ove knige o životiňama činile znatnu uslugu crkvi. Za čudo je, dakle, kako je u jednoj saborskoj odluci pape Gelasija de libris recipiendis et non recipiendis, od god. 496 i Physiologus proglašen za apokrifnu knigu i toga radi zabraňen, za čudo je to naročito za to, što je u to doba Physiologus bio još pri samim uputama u sveto pismo, bez potonih tumačena, u kojima se jedino moglo štogod za neodobrene naći. Ali je zabrana ostala bez uspjeha, kao što nam pokazuje poznije vrijeme i u nemu preveliko raširene Physiologus-a.

Jer mi Physiologus-a nalazimo u većoj ili manoj potpunosti u prozi ili u stihovima, naročito u starije doba, skoro u svijeh naroda, koji pripadaju hrišćanstvu; nalazimo ga na jeziku grčkome, latinskome, sirijskome, jermenskome, etiopskome, arapskom, starome gorňonemačkom, anglosaskome, staroengleskome, islandskome, provansalskome, staro-francuskome'.

„1. Grčke knige o životińama: Pitra u svome Spicilegium solesmense III. pg. 338-373 izdade jednoga grčkoga Physiologus-a po nekoliko rukopisa XIII-XV vijeka, koji su prijepisi mnogo starijih rukopisa, jer je jermenski prijevod, koji je takođe Pitra 1. c. 374-391 na svijet izdao, rađen po grčkim rukopisima IV-V vijeka, a u glavnim se tačkama podudara s onim grčkim tekstom knige o životińama, koji je do nas sačuvan.

a

Već smo pomenuli spis Pseudo-Epifanija sis tov quaroλóyov, koji izdade Ponce de Leon u Rimu 1587 i u Antverpenu 1588. Po jednome predanu u toj je knizi bilo trideset i devet članaka, Ponce de Leon našao ih je samo trideset i šest, od kojih je jedanaest bilo tako pokvarenoga teksta, da ih je morao sa svijem napustiti.

1 Što nemački pisac ne zna za Slovene i ne sjeća se prvih susjeda grčkih, mi smo već navikli snositi. Daće Bog, te će i to biti drukčije. Dotle ipak ne smijemo prećutati protest za svoje tvrdo pravo među kulturnim narodima.

2. Physiologus Syrus seu Historia animalium in sancta scriptura memoratorum syriace, e codice bibl. Vat. et. O. G. Tyschen, Rostochii 1795.

3-4. Arapske i etiopske knige o životinama. Up. Pitra, spicilegium solesmense III. 535, 416.

„5. Latinske knige o životinama. Jedan latinski Physiologus od česti je štampan u August Mai, classicorum autorum tom. VII. Romae 1835, pg. 589-596, popunio ga je Pitra, spic. sol. pg. 418-419 po jednoj recensiji osmoga vijeka.

Charles Cahier publikovao je nekolike latinske knige o životinama u djelu Cahier et Martin, Mélanges d'Archéologie, d' histoire et de littérature, II, 1851, introduction pg. 85-100, texte pg. 106-232, III. 1853. pg. 203-238, IV. 1856, pg. 55-87.

„Jedan malo od ovih različit prijepis iz XI. vijeka izdao je Heider, Archiv für Kunde österr. Geschichtsquellen, III. 1850 vol II, pg. 541--582. Kao pisac imenuje se Sv. Jovan Chrysostomus (Zlatoust.)

„Kratak metrički izvod, u kom se govori samo o dvanaest životiňa, i koji je pisan od nekakva Teobalda, po svoj prilici opata Monte-Kasina, među 1022-1035, izdao je Beaugendre u djelima Hildeberta Cenomanskog 1708 god., samo što se taj naučnik prevario, tvrdeći, da je kňigu o životiňama pisao Hildeberto, koju je pogrješku još Lesing opazio.

„6. Stara engleska kniga o životińama izrađena je po originalu latinskom, a štampaše je Wright und Halliwell, Reliquiae antiquae I. pg. 208-227, po tom u knizi Mätzner und Goldbeck, Altenglische Sprachproben I, 1. Berlin 1867, pg. 55–75.

7. Od jednoga anglosaskog bestijara došlo je do nas vrlo malo, članak o panteru i o kitu i jedan odlomak o prepelici. To je štampano u Grein, Bibliothek der angelsächsischen Poesie, I. Göttingen, 1857, pg. 233-238.

„8. Od nemačkih versija sačuvao se jedan odlomak iz IX. vijeka, štampan u Hoffmanu, Fundgruben, I. Berlin 1830, pg. 17-22 i u Müllenhoff und Scherer Denkmäler deutscher Poesie und Prosa, pg. 192–203.

„Potpuna kniga o životińama iz XII. vijeka naštampana je u Hoffmann Fundgruben pg. 22 do 37 i u Graff, Diutiska, III. pg. 22-39.

„Jedna kniga o životiňama u stihovima iz XII. vijeka naštam

pana je u Karajana, Deutsche Sprachdenkmale des XII. Jahrhunderts. Wien 1846, pg. 71-106.

9. Islandski Physiologus još nije izdan; on je skloplen po knigama latinskim i nemačkim, ma da u mnogome od nih i odstupa. Vidi o tome biļešku Carusa u Geschichte der Zoologie Pg. 115.

10. Provansalski Physiologus pripada vijeku XIII, i pisan je prozom. Izdao ga je Bartsch u svome Provenzalisches Lesebuch, pg. 162-166, Elberfeld 1855.

„11. Knige ove o životiňama bile su naročito raširene po Francuskoj. Godine 1121 Philippe de Thaon sastavi jedan Bestiaire koji izdade William Wright u Popular treatises on science written during the middle ages, London 1841, pg. 74—131.

„Jedan vijek poznije pisa Guillaume, duhovnik iz Normandije, svoj Bestiaire divin, koji izdade Hippeau, Caen 1852.

U isto vrijeme sastavi jedan Physiologus u prozi i Pierre iz Pikardije.

„Normanac Gervaise, suvremenik obojice, pisao je svoju knigu o životińama pred kraj XII. ili u početku XIII. vijeka. Izdade je Paul Meger u časopisu Romania I, pg. 420-442.

„Sve ove dovde imenovane knige o životinama služe se prilikama životińskim za religioznu pouku. Richard de Fournival u djelu Bestiaire d'amour koje izdade Hippeau u Parizu 1860 god. primjeňuje knigu o životińama na ļubav.

„S ovim bi bilo iscrpeno što se ima reći o literaturi kniga o životiňama; pridodaćemo još ove kompendije i enciklopedije: Isidori Origines.

Brunetto Latini, li livres dou tresor, izdati u Chabaille, Collection des documents inedits sur l'histoire de France, Paris 1863. Speculum naturale od Vincent-a de Beauvais.

Alberta Velikoga Tractatus de animalibus.
Hugo de St. Victor, de bestiis.

Provansalsko Elucidori de las proprietaz de totas res naturals.
Barth. Glanvil, de proprietatibus rerum.

Bochart, Hierozoicon.

Didronovi Annales archéologiques.

Livrey, Traditions tératologiques.

O knigama životińskim govorili su: Pitra u svome Specilegium solesmense III. pg. XLVII. do LXXX.

Hippeau u pristupu k svojemu izdanu Bestiaire divin, Caen 1852.

Louandre u Revue des deux mondes 1853, IV.

Thierfelder u Naumanovom Serapeum 1862, br. 15, 16, pg. 225-231, 241-249.

Kolloff u F. Raumerovu Historisches Taschenbuch, Bd. VIII., 1867, pg. 171-269.

V. Carus, Geschichte der Zoologie 1872, pg. 108-145.

De Gubernatis, Mythological Zoology, 1873."

Ovo i ovoliko sve (osim dvije tri neznatne izmjene) nađoh u časopisu Archiv für das Studium der neueren Sprachen und Literaturen, herausgegeben von Ludwig Herrig LV. Band, 3. u. 4. Heft. Braunschweig 1876 ̧ u članku Adolfa Kressnera Ueber die Thiersbücher des Mittelalters nebst einem Bruchstücke aus einer provenzalischen Handschrift. Iza takoga pristupa A. Kresner je izradio upravo svod građe koja se u raznim nemu poznatim knigama o životiňama nalazi, te je taj negov svod osobito dragocjen nama, koji smo radi svoju literarnu prošlost kritički ispitivati, a nijesmo tako blizu veoma potrebnim obilatim literarnim sredstvima, kojima se nemački naučnici služe. K popisu literature koji je nemački naučnik tako izvrsno sastavio, imam i ja iz svojih biļežaka da dodam dvoje troje. Tako iz jedne kritike A. A. Kotlarevskoga, koju ću i niže spominati, i koja je štampana u moskovskom критичeское обозрbнiе, 1879, br. 7 str. 2 vidim da se u jednom starom moskovskom izdanu Пloxíλα Eλnuxά s. Varia Graeca, koje je izvršio Mattei, nalaze među Scriptores anonymi s. XI.: Brevis bistoria animalium, graece. Moskva. 1811. Osim toga poslije članka Kresnerova izađe Die aethiopische Uebersetzung des Physiologus. Nach je e. Londoner, Pariser u. Wiener Handschrift hrsg., verdeutscht u. m. e. historischen Einleitung versehen v. Fritz Hommel. Leipzig 1877, XLV, 166-a u Quellen und Forschungen zur Sprach- u. Culturgeschichte der germanischen Völker. Hrsg. v. Bernh. ten Brink, Wilh. Scherer, Elias Steinmayer, Hf. 25, nalaze se: Kleinere lateinische Denkmäler der Thiersage aus dem 12 bis 14 Jahrh. Hrsg. v. Ernst Voigt, VII. 456 str. mit 4 Taf. im gross. 4. Strassburg, Trübner 1878.

Što ne treba popuñati, nego o čemu učeni nemački izdavalac nije ništa znao kazati, te vaļa sa svijem iz nova raditi, jeste slovenska literatura Physiologus-a. Odavno se zna, da Physiologus ima i na jeziku slovenskom. Tako u izdanu svoga Lexic. palacoslov. Miklošić na str. XV. pod Nom.-Barb. spomine Nomocanon, cod. chart. saec. XVI. foll. 78 in 8 serb.-bulg. Nomocanonen exci

,

,

piunt physiologus et alia quaedam. U onome znatnom rukopisu iz vremena despota Stefana Visokoga, Lazarevića, iz kojega sam ja u Starinama IX, 1-48 ispise priopćavao, imaju u priči o finiku, koja se vezuje za Pančatantru, ovaka dva mjesta. „H вѣмы Злобом грехоy, н нь нIMOV ЛЮБЬЗНО Н сь тыштанїємь тештН ОБЫКОхомѣ, коже онагрь противом скименоү тєҮєть, и того сѣкь на буды сьлядаєть." (str. 44.) - И тако ко каркины овогда напрѣдь окогда назадь тешти тьштаміє творить, н занює нѣсть правь почть єго, скоро орлавлюєть се". (str. 45). Ova mjesta ne nalaze se istina niti u svodu koji izradi Kresner, ma da on onagra (divlega magarca) pomine, niti u srpsko-slovenskom rukopisu, koji se niže priopćuje, ali im i stil i kompozicija potpuno odgovaraju stilu i kompoziciji kniga o životinama. U legendi o „Aleksiju, božjem čovjeku“, koja je takođe jako raširena po literaturama srednega vijeka u cijeloj Jevropi, i koja je popularna i u nas u kńiževnosti i srednega i našega vijeka1 govori nevjesta Aleksijeva, pošto ju je Aleksije ostavio: ГрьлнцН се о подоБлю поүстынюлюБНОН, єдиномоѴжнун. Ti se fakti već nalaze pomenuti i u našem tekstu, koji se ovdje štampa, i u Kresnerovu svodu. Toga radi ja ne sumňam, da se i oni malo prije navedeni zaista nalaze u nekakvoj redakciji knige o životiňama, koja današňoj nauci nije poznata. Ovi fakti izvađeni iz naše literature istina ne dokazuju, da je naša literatura poznavala Physiologus-a, ali pokazujući veliku prepletenost Physiologus-a s cijelom literaturom svoga vremena upućuju nas, da se nadamo i samom tekstu. Kad bi bole bilo poznato i razrađeno što se u našem narodu o životinama zna i priča (a toga ima ne malo), ja ne sumnam da bi se osvjedočilo, da je veliki dio od toga ovijem putem u narod unesen, kao što nam svjedoči i analogija temata u pjesmama i pripovjetkama narodnim. Na pošletku da Physiologus nije bio malo i samo u južno-slovenskoj kniževnosti raširen, svjedoči što za i znaju i Rusi. Ruski časopis Памятники древней пись менности, описаніе рукописей и книгохранилищь; извлеченія изъ рукописей; монографіи свѣдѣнія и замѣтки о памятникахъ древней письменности итд. доставляемыхъ Обществу любителей древней письменности разными лицами и учреждені

1 Naš srednevjekovni tekst izdadoh u mojim Примерима из књижевности и језика старога и српско-словенскога, Београд 1877, str. 396—404. Uporedi još članak Nehringov u Jagićevu Archiv-u Bd. II. U Rusa ima ta legenda i narodnim stihovima prerađena.