С. АНДОМЬ САБИРАЄТЬ и откадаєть се, да его не изметнеть, и не можеть се вьзвратити. Такон и ты, БЕЗОѴМИН УЛОВѣУЄ, крєпн сє, сь постом и сь доуховнимы отыемь и сЬ МОЛИТВАМН, да врагь не преластн тє, горє тєбє Боудеть, Богоу слава, вь вєки аминь. Слово за влька. Влькь есть похватнвь зверь, Аште не обрєштєть стн, нзидеть на прост(р)ано, н вьзрить на НЕБО, н вьзовєть кь Богоу гласомь велнкомь глаголе: Господн, тн ме сатворнль єси, и не рєхє мн траво пасти, ин древо гристн на оть жива хранити сє. Хоувь же нин єго н еднинемь гласомь вьзовоуть: пошан намь, господн, пошан. Тогда господь пошлеть храннцоу. Такон и тн, уловѣчє, послоушан прьковнаго гласа н вьзовн кь Богоу, н Господь пошлєта тн милости своє, н глась твон да єсть таннь. „Вьздахин“, рече Богь господь, „просєштомоу даста се, и тлькоуштомоү отврнзоута се“. Уловєчє, Nє реци: много греха сатворнль єсамь, не имам проштенна, на тен и покан сє, обрештешн покааннє. Вьсєгда грешинкь каюште се помиловань Боудеть 1. Слово за жерава. Жеравь есть гласна птица, и сьБираюта се кѣ кєчєроү заедно, югда имь бо(ү)деть спатн, посилають стражь сєбє, н вьзимаєть камн оу едно ногоу, а на дроугон стоить позѣ, нєгда задремлеть, испадеть ємо камн, и вьзоупнєть, н нин же прободета се и острнгоута сє, и пошлом иного стража 2. Такон и ти, грешин уловѣтє, єгда хорєшн глась црьковни, дрѣзан, и стрьзн сє оть діявола, урыкка БО ЕСТЬ ТЄБЄ стража. Клепало вьпнєть: азь Бєхь дрєво вь горн, коромь оденно, Н АнсТомь оукрашено, и прнде уловѣкь, и посєхє мє, и сьткори ме на СЛОУЖБОУ УРЬквн, да зовом грешники на покланнє, н правєдине на спасенне, да молоу вн сє, Братнє, слНШНТЕ глась мон, н не оудрижите СЄ, ленеште сє, нь тєунте кь урьквн о грєсєхь молєште се, да своБОДОН ОБРЕШтетє, н покон и доушн своєн. Слово о змни н водн. Змні юсть лоута вєшть, юдь нмать лютость великом, и сьтворн Богь враждом междоу уловѣкомь и междоу змномь, єгда же пондєть 1 Kresner 1. c. 270, ali nema nijedne od ovdje pomenutih pojеdinosti. 2 Sve ovako u Kresnera op. c. 282. Upućeno je na Aeliana 3, 13. ЭМНА Водом питн Н НЭБЛОУСТь идь на краи воде, да са адом не Вылезет в водоу, понеже водоу хоштеть наиднти, да кто мн тоун водоу пиль, мритаваць БН Биль. Того раднюдь ИЗБлоуєть на кран 1. Такон и тн, БЕЗОѴМИН УЛОВѣУє, єгда имашн гдь вѣ срьдін своємь, остаен едь и не ходн са адомь вь урькен, да не прогнєкаєшн свєтнихь аггель, на се сь вѣсакимь прости се, н оүмирн срьдце своє, тогда ходи ва урьковь, уловѣчє. Єгда видить змНа хловѣка, бєгаєть, АШТЕ ЛИ ЖЕ СТИГНЕТА Ю уловѣкь, Она же с внеТА СЕ, и покриваєть главом теломь, дьаште сахранить главом свою, вась троупь исцелить Аште ан главом єн поразишь, васе тело юю поражено Боудеть. Такон и ти, УЛОВУЄ, сьхранн доушоу свою, аштЄ TH Боудеть васЄ тело поражено, а доуша съхранена и права кь Богоу, васє тело хоштеть доуша нсуєлнтн; аштє лн доүшоу ПОГОѴБНШН, васа твой погоęБЛЕНА БОУДОуть, ГДЕ БО Н приБЕЖИШТЕ БОУДЕТЬ, БО ДАСТЬ УЛОВЕКЬ НЭМеноу ма Доушн своєн. Слово за вола. Воль есть на сложБоу уловѣкомь вѣ срьдун своємь БЕЗ ЗАЗ ЛОБАНЬ Н БАСА ДОБРА мислить, и имать срьдцє напорливо, н єГДА ОБРЕШТЕТЬ где кривь волюю, землOY ОБОНАКАєть н вѣпнеть нза срьдца: слава тєбє, владико, господн, сатворнвн нась оть земле, н пакн вь землоу пондємо, н ннн тєкоуть ка немоу, славеште Бога гласомь вєлнємь. Такон и тн, ҮловѣУЄ, по ХТО НЕНАЕндишн дроуга своего, помени, шко оть земле єсн, н пакин вь землоу пондєшн, славн Богь о грєсєхь сконхьи помоли се Богоу; аштє ли дрога нЄНАВНДИШН, докшоу сн ПОГО БЛАЄШН н вь омразє останєшн, на позавиждь доброу, н пожалн Дроуга своего. Слово за паю на птицом. Паоунь есть красань много, н ходить сь красотою великою, и потрєсєта се вь гнздн своєн, вьзноснта се велмн. Єгда же видить погн СВОЕ Н ВАЗоветь жалосно и рєхєтЬ : Господн, чемоү како тело тако н ногн не сатворн? Такон и TH, УЛОВѣУЄ, Блюдєшн васа красна, коп тн даде Богь, тако и завидишн оүмь свон и не помєнєшн оть коуде TH дошло есть; вндишн злато и сребро на СЕБЕ, ОУБОГАТО не помєноүєшн! Възми оть многа дара божна, и даждь ништнмь, да сатворншн доүшн вєчнн жнкоть. Аштє тє рана нандєть, врача иштешн, да Те исцелить; нецелн рани доушевннє своєн, врачаство Бо есть доушн 1 Ovo je već bilo pomenuto naprijed. ур нква H милостина; .s. дьин даде тЄБє Господь рабоТАТН, a ВА светоү неделю Богоу предастойти сь страхомь, да отпоустєта тн се гресн твон1. Слово о лиснин. Лисица єсть кехинта вєшть. Єгда не обрєштеть истн что, приходить в присонно место, и омрнтента се, едва оудрыжить доушоу оу СЕБє. Н приходить птнує летеште и скорблюта ю; она же скочНЕШН ноухитить оть нихь, н пасть. Такон и днИВОЛЬ УЛОВЕКА БЛАЗНИТЬ, Да ОБРАТИТЬ єговь свою волю и обрєннта га, да вь урьковь не приходить, и обратнтага кь вражалнцамь не кь вѣльхвомь ходить. Тогда обратить его вь скоор волоу. УловѣчЄ, .Д. агьгєлн дрѣжеть Божи престоль, глаголюште: свєть, свєть, свєть Господь Саваоѳь, н онн не ведеть что хоштеть Господь уловѣкоү сатворити. И тн, УЛОВҡУЄ, что есть САБЛАЗАНЬ ВАСЄ тн твоє оупованнє оу Богоу юсть, мкоже рече пророкь, не боУДИТЕ ИКО Н КОНЬ н маска, НА БОУДИТЕ ко Н ГОЛОБН Уловѣхє, по мнтоу соуднини, комоү тн хоштєшн мнто датн, да ва тмоу не пондешн; злато н сребро земла есть Н В землоу паки пондеть! Слово о ластовнун птицн. Ластовица есть НЕЗЛОБНКА птица и пребиваєть вь поустнин поль годние за хеда ради, н вьсхранїть нхь; да аштє ослєпєєть, походить вь поустнном и приносить билиє нмь, и прозрєть3. Такон и тн, хлоВѣҮЄ, НШТн очнма сконма просторь оч Господа Бога, єгда оүмножєта TH се гресн, гресн бо сорть слепота, на притєун ка ОЏУНТЕЛЮ, да оунстншн сє, да оҮн проскєтншн. Не боуди юко одрь вся злая доушн прнемшн, на прнтєун ка врахоу, да избавНШН СЕ БОЛєстн доүшєкннхь. Ненакндештихь ТЄБЄ ЛЮБН, да ткон боүдоуть. Ластовица пизмоү нмать сь змном за люди. Тако лоудиє любєта ю трою на сиєгоу (?) н много трипить н. Слово о жабн сошнон н жаби водѣнон, како живоуть. Жаба Соушна слоушнта се на сльнцоү н на мразоу н на ветроу н на снегоу. Много трнпить жєждоү н зимоу, и водена жабА НЕ МОЖЄТЬ 1 Kresner, op. c. 276. O samolubivosti paunovoj govori još Aelian, 5, 21, 2 Isto ovako u Kresnera op. c. 262. Nalazi se ta priča još u Oppiana, Hal. 2. 107 do 119, te ju je on uzeo po svoj prilici ili iz starijih izvora ili iz narodnoga pričaňa. 3 Ib. 282. Među tijem o lastavici je govoreno i naprijed. такон трапетн, нь вь зимоу Бєгаєть вЬ ГЛОУБИНОМ, а вы слоўніє нс ходить на огреалиште, н (€)гда прижежєть сльнцє, бєглєть вь водоу. Тако и уловкин примають калоүгєрство, а не могоүть трнпєтн глада н жеждоу н МАГОТОМ Н ОБИДОР Н НЕОпраннє, соухоюденне; аггели нарнхоута се уловѣка ради, а Бога не боюта се. Аштє лн тон трипить, вь истином таковн есть; аштЄ АН не трипить, вѣ истниоу такон есть, вь нстнном тон есте ЮКО ЖАБА ВОДЕНА, преБНВАЮТЬ вь покон. Да аштє хоштешн калоүгєрство соүштєє, оуподоби се соүшнон ЖАБН; а водена телоу оргажда, а доушоу погоубляєть 1. Слово о пуєлн. Пчела есть БОЖИН, ЕСТЬ ПЛОдн єю хордна, ЕСТЬ ВЬ ОУНЮ Троудь юю, просвештаєта се светнє твоє светило, парнуєта се доүшн хрнстанскон спасе н пасоүшТН ИН ОБЛєнаюштн, тон есть длино єн поТреба оть вьсЄГО БОЛША ВАСЄ уловѣка радн кисть. Того радн уловѣкЬ вь жнкоте поминан самрьть, кон отвєть хоштешн датн, престлин зло творнтн, да примешн благодать, даже двєрн не затворєта се н неудон останешн н вь моукоу пондєшн, н Богоу нашемор слава вь 1 U Kresnera oр. с. 286—289. Pouka je taka ista, i kao uvijek, kad je podudarane, uzeta je iz Epifanija. Dva crnogorska pisma. Prilog k poznavaňu pravnih narodnih običaja. U sjednici filologičko-historičkoga razreda jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti dne 12. svpnja 1879. priobčio DOPISUJUĆI ČLAN PROF. ST. NOVAKOVIĆ. Niže stavļena dva pisma crnogorska, jedno od 4 Aprila 1792, a drugo od 12 Januara 1829 -dade mi tu skoro moj poštovani prijatel arh. N. Dučić. Nađoh da je vrijedno štampati ih, ne po tome što bi bila Bog zna kako stara, jer u tom pogledu ona upravo pripadaju našemu vremenu, nego po tome što i ako pozna vremena mogu nešto posvjedočiti o onim starinskim, po svoj prilici za srednega vijeka stečenim uredbama našega naroda kojima se nauka naša počine sve radije baviti. Ako i nijesu iz staroga vremena, pisma ova pripadaju tome starom vremenu prije sadašnih zakona, običaja, upravo prije nove kulture. To vrijeme u nekim je dijelovima naroda prošlo davno, u nekima skoro, u nekima istom prolazi; a biće po svoj prilici dubodolinâ i zabačenih mjesta, u kojima još traje. Sve što može makar čim osvijetliti to staro vrijeme, bilo od juče ili od prije tri sta godina, dragocjena je građa, koja se ne smije prezirati. U to ime prilažem i ja ove priloge. 1. Ва име Христа, аминь; на «А**Б. предь светиемь Иоанномь на .Д. априла у Грађани предь церквомь. Да есть ведение, сие писмо твердо, непоколебито предь свакиемь судомь1 илити господаромь, кое чинимо ми старѣшине и главари и сви договорно Грађани. И да се зна, како на да 1 U originalu je svuda 8. Po negdje dolazi i w; ali sam ja oboje zamjenivao. |