77 сь риломы събираєть и откадаєть се, да его не изметнєть, и не можеть се възвратити. Такон и ты, БЕЗО МИН УЛОВЖУЄ, крепи се, сь постомь и сь доуховнимь отыјемь и СЬ МОЛИТВАмн, да врагь не преласти те, горе тебе боудеть, Богоу слака, вь веки аминь. Слово за влька. , Влька есть похватив зверь, аште не обрештеть гасти, изидеть на прост(р)ано, и вьзрить на небо, И вызоветь кь Богоу гласомь великомь глаголе: Господи, ти ме сатвориль єси и не рече мн травоу пасти, ни древо гристи на оть жива хранити се. Уоувь же нин єго и еднинемь гласомь вызовуть: пошан намь, господн, пошан. Тогда господь пошлеть храинцом. ТакоН Н ТН, ҮЛОВЖУЄ, ПОСЛОушан Прьковнаго гласа и вызови къ Богоу, и Господь пошлєта ти милости своє, н глась твон да есть таннь. „Вьздахин“, рече Богь господь, „просештомоу даста се, и тлькоуштомоу отвризоута се“. Уловетє, не рецн: много греха сатвориль єсамь, не имамь проштенна, на теци и покан се, обрештеши покланнє. Вьсегда грешинкь клюште се помиловань Боудеть 1. Слово за жерава. Жеравь есть гласна птица, и събираюта се кь вєчєроү заедно, H егда им бо (у)деть спати, посилають стражь себе, и вьзимаєть камн оу єдной ногоу, а на дроугон стоить позѣ, и егда задремаєть, испадеть смоу камн, и вѣзоупнеть, и нин же прободета се и остригоута се, и пошлоу нного стража 2. Такон и ти, грешни уЛОКТУЄ, Єгда хоүєшн глась урьковни, дрѣзан, и стрази се оть ділкола, урьква бО ЕСТЬ ТЕБЕ стража. Клепало ВЪПНЄТЬ: АЗЬ БЕХЬ древо вь горн, коромѣ одемнно, H листомы оукрашено, и приде уловѣкѣ, и посеҮє мє, н сьткорн ме на Слоужбоу Црьквн, да зовом грешники на покланне, и праведние на спасенне, да молоу ви се, Братне, слишите глась мон, и не оудрижите се, ленеште се, нь теците кь урѣквн о гресехь молеште се, да своБОДОМ ОБРЕштете, и покон и доушн своєн. Слово о змии и водн. Змны есть лоута вєшть, ждь нмать лютость великоү, н сьтворн Богь враждом междоу уловѣкомь и междоу змномь, єгда же пондєть 1 Kresner 1. с. 270, ali nema nijedne od ovdje pomenutih pојеdinosti. 2 Sve ovako u Kresnera op. c. 282. Upućeno je na Aeliana 3, 13. Змна водор ПИТИ И ИЗБЛОУЄТЬадь на краи воде, да са адомь не вылезать вы водом, понеже водом хоштеть наадити, да кто мн тоун водом пиль, мрНТАВАЦЬ БИ БИЛь. Того ради мадь изблоуєть на кран 1. Такон и ТН, БЕЗОҮМИН УЛОВ ҮЄ, Єгда имашн адь вы срѣдун своємь, остави идь н не ходи са адомь вь урькен, да не прогнєвлєшн светнихь аггель, на Се Сь Высакимъ прости се, и оумири срѣдце свое, тогда ходи вь урьковь, УЛОВ YЄ. Єгда видитЬ ЗМНА УЛОВЕКА, БЕГАЄТЬ, Аште ли же стигнета Ю УЛОВЕКЬ Она же савнета се, и покриваєть главом теломь, дь аште сахранить главом свою, вась троупь исцелить Аште ли главом єн поразишь, васе тело кю поражено Боудеть. Такон Н ТИ, УЛОВУЄ, съхрани доушоу своЮ, АШТЕ ТН БОУДЕТЬ Васе тело поражено, а доуша съхранена и права кь Богоу, васе тело хоштеть доуша исцелити; Аште ли до шоу ПОГО БИШН, васа твой пОГО БЛЕНА БОУДОСТЬ, где Бо ти прибежиште БоудЄТЬ, УТО БО ДАСТЬ УЛОВѣки изменом на Доушн скоєн. , Слово за вола. Воль есть на СЛОУЖБОУ УЛОВѣкомь вы срьдун своємь беззаЗДОБАНЬ И ВАСА ДОБРА мислить, и имать срѣдце напоранко, н егда обрештеть где кривь волюю, землю обонакаєть H ВЪПНЕТЬ НЗА Срьдца: слава тебе, владико, господн, сатворнен нась оть земле, и паки вь землоу пондемо, и нин текоть ка немоу, славеште Бога гласомь велнемь. Такон и тн, УЛОВВУЄ, По Уто ненавидиши дроуга своего, помени, ако оть землє єси, и пакин вь землоу пондешн, слави Богь огресель сконхь и помоли се Богоу; аште ли дроуга ненавидиши, доүшоу сн ПОГО БЛАЄШН н вь омразе останешн, на позавиждь доброу, и пожали Дроуга своего. Слово за плюна птицоу. Плоунь есть красань много, н ходить сь красотою великою, и потресета се вь гизди скоєн, вьзносита се келин. Єгда же видить погн своє и вызоветь жалосно и рехєТЬ: Господи, Үємо како тело тако и ноги не сатворн? Такон и ТН, УЛОВЖУЄ, Блюдешн Васа красна, кот тн даде Богь, тако и завидиши оумь свои а не поменешн оть коуде TH дошло есть; видиши злато и сребро на себе, а о Богаго не поменоуєши! Възми оть многа дара божна, и даждь ништима, да сатвориши доуши веҮНи животь. Аште те рана наидеть, врача иштешн, да те исцелить; исцели рами доушевние своен, врачаство Бо есть доушн 1 Ovo je već bilo pomenuto naprijed. Црнква и милостина; .S. Дынн даде тебе Господь работати, А Ва светом неделю Богок предастоюти сь страхомь, да отпоустєта ти се гресн ТвОН 1. Слово о лисицн. Лисица есть кехинта вешть. Єгда не обрештеть исти что, приходить вы присонно место, и омритента се, едва оудрыжить до шоу ор себе. Н приходить птнце летеште и скорблюта ю; она же СКОУНЕШН ноухитить оть нихь, насть2. Такон и диаволь УЛОВѣКА БЛАЗНИТЬ, да обратить его вь свою волю и обренита га, да вь урьковь не приходить, и обратита га кь вражалнуамь и къ вѣльхвомь ходить. Тогда обратить его вы свооу волоу. Улов УЄ, .Д. Агьгели дрѣжеть божн престоль, глаголюште: светь, светь, светь Господь Саклоѳь, и они не ведеть что хоштеть Господь уловѣкоу сатворити. Й ТН, УЛОВЖУЄ, что есть САБЛАЗАНЬ КАСЕ тн твоє оупование от Богоу єсть, мкоже рече пророкь, не боУДИТЕ КО н конь н маска, на БОУДИТЕ КО Н ГОЛОУБН УЛОВЖУЄ, ПО Митоу соудиши, комоү ты хоштеши мнто дати, да ва тмоу не пондешн; злато и сребро земла ЕСТЬ н вы землои паки пондеть! Слово о ластовици птици. Ластовица есть НЕЗЛОБИВА ПТИЦА и пребиваєть вь поустиин поль годние за уеда ради, и вьсхранїть нхь; да аште ослепеєть, походить вь поустинок н приносить БИЛИє имь, и прозреть 3. Такон и ти, УЛОВЖУЄ, НШТН ОУНМА сконма просторь от Господа Бога, єгда оумножета TH се греси, греси Бо сорть слепота, на притеЦи ка ОУХНтелю, да очистиши се, да ОУН просветиши. Не боуди мко одрь вса злаа доушн приемшн, на притеци ка врахоу, ДА ИЗБАВИШИ СЕ БОЛЕСТИ Доушевнихь. Ненавидештихь ТЕБЕ ЛЮБИ, ДА ткон Боудуть. Ластовица пизмот имать сь змномь за люди. Тако лоудие любєта ю трою на снегом (?) н много трипнить н. Слово о ЖАБИ СОУШНОН и жаби водѣион, како живоуть Жаба соушна слоушита се на сльнцоу и на мразот н на ветроу н на снегоу. Много трипить жеждоу и зимоу, а водена жаба НЕ МОЖЕТЬ 1 Kresner, op. c. 276. O samolubivosti paunovoj govori još Aelian, 5, 21, 2. Isto ovako u Kresnera op. c. 262. Nalazi se ta priča još u Oppiana, Hal. 2. 107 do 119, te ju je on uzeo po svoj prilici ili iz starijih izvora ili iz narodnoga pričaňa. Ib. 282. Među tijem o lastavici je govoreno i naprijed. такон трапети, нь вь зимоу бегаєть вь Глоубином, и вы слоунце нсходить на огреалиште, и (6)гда прижежеть сльнує, бегаєть вь водоу. Тако и уловѣин примають калоүгєрство, а не могоүть трипети глада н жеждоу и МАГОТОТ Н ОБИДОТ И НЕОПРАннє, соухонденнє; аггели наонхоута се уловѣка ради, а Бога не боюта се. Аште ін тон трипить, вь истиной такови есть; аште АН не трипить, вы истиной такон есть, вь истиной тон есте ако жаба водена, пребивають вь покон. Да аште хоштеши калоүгерство соүштєє, оупоДОБИ СЄ соүшнон ЖАБИ; а водена телоу оугажда, а до шоу пого блаЄТЬ 1. Слово о пуелн. ПУЕЛА ЕСТЬ БОЖЇН, ЕСТЬ Плоди єю хоудна, ЕСТЬ ВЬ ОУНЮ Троудь к, просвештаєта се светне твоє свЕТИЛО, нарнУЄТА СЕ ДОушн хонстанском Спасе и пасоушти ин ОБЛЕНАЮШТН, Тон есть данно ен потреба оть высЄГО БОЛША Васе уловѣка ради БиСТЬ. Того ради уловѣкь вь животе помннан самрѣть, кон ответь хоштеши дати, престани зло творити, да примешн БЛАГОДАТЬ, Даже двери не затворета се н Вь неудом останешн и вь моукоу пондешн, и Богор нашемоү слава вь Векь амниЬ. 1 U Kresnera ор. с. 286-289. Pouka je taka ista, i kao uvijek, kad je podudarane, uzeta je iz Epifanija. Dva crnogorska pisma. Prilog k poznavaňu pravnih narodnih običaja. U sjednici filologičko-historičkoga razreda jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti dne 12. svpnja 1879. priobćio DOPISUJUĆI ČLAN PROF. ST. NOVAKOVIĆ. Niže stavļena dva pisma crnogorska, jedno od 4 Aprila 1792, a drugo od 12 Januara 1829 dade mi tu skoro moj poštovani prijatel arh. N. Dučić. Nađoh da je vrijedno štampati ih, ne po tome što bi bila Bog zna kako stara, jer u tom pogledu ona upravo pripadaju našemu vremenu, nego po tome što i ako pozna vremena mogu nešto posvjedočiti o onim starinskim, po svoj prilici za srednega vijeka stečenim uredbama našega naroda kojima se nauka naša počine sve radije baviti. Ako i nijesu iz staroga vremena, pisma ova pripadaju tome starom vremenu prije sadašnih zakona, običaja, upravo prije nove kulture. To vrijeme u nekim je dijelovima naroda prošlo davno, u nekima skoro, u nekima istom prolazi; a biće po svoj prilici dubodolinâ i zabačenih mjesta, u kojima još traje. Sve što može makar čim osvijetliti to staro vrijeme, bilo od juče ili od prije tri sta godina, dragocjena je građa, koja se ne smije prezirati. U to ime prilažem i ja ove priloge. 1. Ва име Христа, аминь; на жув. предь светиемь Ифанномь на .д. априла у Грађани предь церквомь. Да есть ведение, сие писмо твердо, непоколебито предь свакиемь судомь1 илити господаромь, кое чинимо ми старѣшине и главари и сви договорно Грађани. И да се зна, како на да 1 U originalu je svuda 8. Po negdje dolazi i w; ali sam ja oboje zamjenivao. |