нашни дань доће пред нама игумань Филипь Поповићь из Берчелихь, а речени игумань манастира вранинскога светога чудотворца Христова Николае, и донесе писмо чисто и істинито, како е везде ходио доходакь от баштинахь 1 изь Шишовићах у више речене церкве на годиште шенице багашахь 15. а другу годину Фурметина, редомь, како се кое жито раће, на исти начинь, како е била погодба, што су се били погодили Шишовићи с игумномь Гавриломь Бурашковићемь и Ісаиомь Браићемь. Дакле ми више речени Грађани сви договорно понавламо и даемо у наприеда реченому игумну и по нѣмь кои буде у више речени манастирь такоћерь ми и наши последни за вѣчни спомень живимь и мертвимь. И нама се обећае игумань, да ће шилати по еднога калућера у церкве светога Николе у Шишовиће на пренесение моштеи светога, да служи летурћию, а грађани да носе та дань керсте, а речени игумань да има давати Грађанима по два виедра вина, како и осталому племену одь Цермице. И тако одлучиемо и утамиємо да доходи игумань реченога манастира, али калуђерь нѣговь, на Усѣкновение светога Иоанна, да му даемо ови речени доходакь одь Шишовићахь, и ко буде што якосань на славу божу да пише у речене церкве светога Ныколе. И биће подписата ова карта одь поповахь Граћанскиехь на име свиехь Грађанахь, а потверћена од господина владике.

Među tijem potpisa nema nikakvih. Na zavoju, upravo na spolnoj strani drugoga lista tabačića, kome je ovo ozgo napisano na prvoj strani prvoga lista stoji zapis: Книга за Граћене и Шишовиће.

2.

Слава Господу Богу. локо. Генвара 120г.

Да се зна и да е вѣровато ово истинито писмо илити сетенция, коя може бити вѣровата предь свакиемь судомь и господаромь, предь коиемь изиде. И како доћосмо ми ниже уписати кметови одь цермничке нахие у Берчеле мећю Лоровићима и Алехсићима из Гонићахь, кои се у поколь наоћаху. И бѣше погинуо синь Вука Лоровића и синь Пера Станкова Гонића с узрока одь почетка Павића Лазова непоштениехь

1 U ovoj riječi i inače dolazi slovo щ.

риечихь, што е зборио за поштениема шћерима церногорскиема, и за кое се скупило племе Берчеоско, и осудили и глобили племе Павића Лазова, и ми кметови састависмо обѣ парте, и нихове давие разумѣсмо, па име божие призвасмо, а судити почесмо. Перво, судимо више речене двие главе да поѣю една за другу; а наћосмо ранѣна Илию Вука Лоровића, коега су ранили Алехсићи судимо рану Илину шездесет талиера; макосмо трећю, осташе четердесет, кое судимо да има се од ове четердесеть дати Новаку Илину петь талиера за кове, кое су Алехсићи побили, а судимо, да се даду Ћюру Маркову петь талиера, а тридесеть Илии Вукову за нѣгову рану, кое аспре разположисмо, да има дати више речене четердесеть талиера

Павићь Лазову в браћомь десеть талиера, а Ћюро Перовь Штетићь десеть талиера, а на остале све Алехсиће талиера Двадесеть и наше карате. А остало све пребисмо едно за друго, и рекосмо: што су учинили сетенцу Берчеляни за Павића Лазова ми е сви пофалисмо да се испуни, И рекосмо за вишу тверью да поѣю педесеть Лоровића на терпеву у Алехсића, па рекосмо да зову Лоровићи Луку Перова су десеть друга, и целиве учинисмо, и динарь пресѣкосмо и у вѣчни миръ остависмо, кои се подписуемо: сердарь Марко и Радо Богдановь и Маркиша Андрие Никова - Пламенци; Попь Мило Клисићь и Илия Становь, Мићо Перовь, Мило Бошковићь, Нико Ћюра Илина, Попь Маротићь, Саво Стиеповь из Сотонића, кнезь Марко Барямовићь; Попь Перо Хаидукь, Керсто Марковь, Илия Миловь, и попь Стефань Ћоновићи; Иово Иличковићь и попь Ивань Раиковићь, и попь Марко Шћепчевићь; Иово попа Мила Ћоновићь и Радо Лекићь, и остали До двадесеть и четири.

Писахь я свештенно Стефань Лазаровићь дого

ворно свега суда, и есамь судникь.

Ma da je ovo drugo pismo pisano ne malo četrdeset godina nakon prvoga, pravopis je u nemu potpuno onakav, te sam i ja u prijepisu onake iste promjene učinio.

Vlaško-bugarski liturgijar od god. 1507

u bibliografiji do sad nepoznat.

Priobčio u sjednici filologičko-historičkoga razreda jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti dne 12. srpnja 1879.

DOPISUJUĆI ČLAN PROF. ST. NOVAKOVIĆ.

Nekako u proleće godine 1877 dođe u Biograd g. Stjepan Verković, poznati starinar iz Sereza, i radi namirbe nekih računa, koje je s narodnom bibliotekom imao, podnese joj na otkup dosta rukopisa i štampanih kńiga. Tada odredi ministar prosvjete mene kao komisara, da zajedno s bibliotekarom, gosp. Jov. Boškovićem, pregledam i ocijenim šta bi vaļalo od toga staroga blaga zadržati i prebiti za zajam, koji je g. St. Verkoviću u to ime iz kase izdat. U tome poslu naiđoh na jedan vlaško-bugarski liturgijar od 1507, u dosadašnoj bibliografiji nepoznat, i kako račun sa g. Stj. Verkovićem još nije prekinut, te se ne zna kome će pripasti ona kniga, učini mi se, da neće biti izlišno, da se biļeška o ňoj naštampa i širim krugovima pristupnom učini.

Liturgijar je štampan u malome formatu šesnaestine onoga vremena krupnim slovima reza savršeno drugoga i donekle čistijega i razgovjetnijega, nego sto je u kńigama, koje je u Mlecima štampao Božidar Vuković. Rezom se osobito odlikuje slovo м, u kom se dvije sredne na ugao sastavļene crte spuštaju veoma nisko ispod done osnovne linije slova. Štampa je sama veoma marliva i čista. Što se slova i štampe tiče mogu uputiti na poznato Trgoviško jevandele. Sve je tako jednako, da ne može biti sumne, da su obadvije knige izašle ispod jednoga tiska, da su obadvije rađene jednim slovima i pod upravom jednoga majstora. Tijem sam i ovaj liturgijar dovolno opisao.

Što se tiče veličine, liturgijar broji 16 (sı) kvaterniona i na stranama po 15 vrsta.

Na pošlednem listu pošlednega kvaterniona nalazi se ovaj zapis, koji prepisujem s diplomatičkom vjernošću.

>

>

ВЪСЯКО ДЕЛО БАГО НЖЕ @ Немь начинаєму. Тому слава и дръжава въ вѣкы вѣкомь. Почеше са сіє стыж книгы глемых лутоүргія повеляиємь година По Радоула воеводи, емуже бади в унах память. Н съврѣшн са сіл книга повелѣніемь въ ха БГА БАГОВЕРНАГО И ХОЛЮБН

>

"

>

>

raaro

>

"

ВАГО И БГОМЬ ХРАнимаго и пресвята го годара ∞, Михия великаго

>

воєводы всей земан оргровлахїнском и подоумавію снь великаго По Влада воеводы въ пръкоє лято господтка его, троуди же са @ семь смѣренін минх и сенникь Макаріє. Въ лѣто гҙы. (7016—1507) кригь слицом .SI., Лоунт .є. нидиктіонь ... мсул ноємкріл ... днь. .51.

>

Na pošletku da dodam, da sam ovu istu staru kńigu već pominao u Radu XLIV, 164 u članku o „, u srpsko-slovenskoj i bug.slovenskoj kniževnosti."

Pa ima i treća, opet nepoznata kniga, koja pripada ovoj vlaškobugarskoj štampariji. U opisu hilandarske knižnice u Glasniku XLIV. str. 253 čitamo: Октонхъ, štampan po zapovijesti I. Владе воеводе и Гил све земле Угровлашке и Подунавске вы лѣто 7018 (1510). Trudio se u ovome poslu sveštenoinok Makarije. Žali bože opisalac hilandarske knižnice nije nam ništa više priopćio. Nu i opet vidimo, da je štamparija u Trgovištu, kojom je upravļao sveštenoinok Makarije, proizvela više nego što smo do skora znali.

OFF