вине. зачь и живина зачине да не стоећи лицемь к лицу како има стати чловикь. Содомиѣ есть. када мушки поль има чинене с мушкимь споломь и ели биль та таковь само злочинаць али устрпникь али е чиниль едно и друго. и толикоерь ако е жена ужала 3 другу жену. али ако е ужаль мужь с жену в ино место него на то нареено. и такое ако е ужаль с ку годи живину и реци начинь како е чиниль на веће негово погр'ен'е и посрамлен'е. Им’пудицициѣ есть када с кими зламен’и ти би показаль твою волю да е приправна на грихь плтени. Продигалитась. не само се нахаѣ в гриху од грла да ошће в гриху плтеномь од куда глтунь все све расправи в пит’е терь в јиден’е. да ки се даю плтеному гриху все све страте за любавь плтену. Ин'онестась есть. будући с свою жену на постели али инди и есть говориль риче непочтене али чинил зламене непочтено за хотећи ю притегнути на свою волю. Вербовитась. Ако е говориль ричи непочтене од гриха плтенога брезь несмишленѣ на то. Молициась есть када чловикь упаде в грихь блуда али своима рукама али по ини начинь сам е себе оскврниль. И тако питаи жену и чинь рећи начинь од пунта до пунта, на веће посрамлен’е и на већу нему плаћу. зачь колико буде трпить већи срамь толико оће бити достоинии. Петоланциѣ, ако јиздећь али сидећь је впаль чловикь в блудь и в разб'ен'е свое плти брезь тиканиѣ свога срама али притиснутѣ али обсеганѣ свега живота али будући на постели и мислећи од наслаенко е прво имель али од онога ко уфа имити то се зове петоланциѣ. Да веле има бить умићь исповѣдникь питаюћи дивоику ку мни да е ошће чиста да ю не научи учинити ко коли зло. говорећи х'ћи моѣ почтена еда т’е када пришаль блудь ва сни ако рече да е реци попь. ели ти то пришло за велико пит'е али јиден’е. али ако си мислела зврхь те ствари, али си говорила с кимь младићем. али за волю кушеванѣ али тицанѣ руку. паки питаи ако бдећи упала е в блудь паки питаи по ки путь. али ако е чиниль да е пошаль мужь од жене али жена од мужа и ако е ужаль с ку коли дивойку обићуюћ еи се да ю оће взеть за жену и паки ю ни взель. Видивши и питавши одь 7 смртнихь гриховь колико се види попу али веће али мане колико е потриба. Имамо видити од 5 ћућен’и телеснихь. Прво од видин'ѣ за ко питаи ако з добре воле гре гледаюћ жень в прикви али ванка с црикве по кунтрадахь али по фонестрахь али по инихь местихь, и како си се делетал видити танце али бодежи али ине Феште и ако си имель делеть гледаюћи самь себе и ако си липо учинень и 2 липь и тако ако си ти отель гледати ку годи жену али тву жену али инога, кад си биль на постили али с постиле и отели сте да види едан другога када сте били в плтеномь гриху и такое ако си се наслаиваль да би гдо видель твое уди непочтене. Од слишанѣ. питам те ако ти е било Драго слишати зло говорен’е од овога и од’он’ога и ако е било речено зло од твога приѣтела и ти си га браниль супротивь богу и супротивь правди да ако е биль твои неприѣтель ти си рекаль ошь горе него е супротивь богу и супротивь правди и ако т’ е било драго прво слишати зло него продике. мисе али ине божаствене молитве. И тако много крать слишећ и говорећи зло од еднога и не само ти си потврдиль да и ошће си придаль много веће неге и говорил си всуде. Од обонанѣ. ако си када носиль поли себе мускь али зебеть али ине ствари ке липо мирисаю и добарь одурь даваю онимь с кими си говориль али куди си минуль и ако си ти одури ставилЬ мею свите в ако си се кадиль кими коли вонами и ако си се умиваль таковими стварми да липо дишишь. Од’окушан’ѣ ако си када јиль месо слано али рибе али ини сапури за већь изјисти али пити али да си већь важгань на грихь плтени. и ако си када взель ку ликарию за моћи веће плтени грихь чинити. или ако си разбиль пости заповѣдне али кватре. Од такнут’ѣ питаи. ако е када тикаль чловика али жену за негови уди непочтене како су сасци и ини уди и такое ако е отель да га жена тиче И ако е самь себе тикаль за имити веће наслаене. Видећи всемогући богь ча есть отаць и синь и духь свети да бише чловикь ед1 липихь ствари и да е од земле. и неприѢтела нашега д'ѣвла крипка ере ни од нашега меса ни од наше земле. и вазда се тента Чловикь кимь коли грихомь смртнимь али неговими траци. и та чловикь могал би остати слободань с помоћу бож'ю од таковихь напасти од нашега неприѣтела дѣвла и богь е дароваль чловику едно троично седмерство од крѣпости Од куда први од нега удржи се в 7 крѣпости поглавитихь. ча есть. Разумь. Од кихь крѣпости први 3 есу зьване крѣпости теолоице. Од овога имена теось ча ест’едини богь ере ове 3 крѣпостн нась уришую в животи божаственомь. Од куда вера та чини нась прити к познанию бож'ю. Уфан'е нась направла прити к богу. Любавь нась вжиже и поставла в нась пламикь любвени и свезуе нас в едну руковеть добра хотин'ѣ мею нами и искрннимь. Остале 4 крѣпости есу зване политице али кар 1 Biće: од. * динале. и есу зване од овога имена полись ча есть рећи градь. ере брез' ниеднога креман' нась уришую в едномь живлени мешћанскомь. Али есу речене кардинале како ти стожер од врать по КИХБ ми входимо в градь. Зато реце1 гришникь свои грихь да ако по вери ни имель познан'е од бога и по уфан'и ни имель уфан’ѣ прити к богу. и по любви ни биль стиснуть в любви божи и искринега. и по крипости ни имель право устрплен'е в неговихь супротившћинахь али немоћехь да ест биль брзь учинити свое виндите. и ако по негови мудрости али разуму ни добро гуверналь сва желинѣ и ошће негова ближнега и ако по нега темперанци ни добро губернал свои апетить. тако од грла како од плтенога гриха и ако по правди ни повратиль всакому ча е негово. Од ке правде на конци овога оћемо рећь колико се буде пристоѣть. По реченихь крѣпостѣхь вѣчни богь уришуе створен'е разумно ча е мужа и жену одь 7 блаженстви да сегурие могал би супротивит се напастемь неприѣтела, ки будући преможань по овои скали" да моремо прити к негову блаженству. ке како говори свето ван’елие. Есу 3 здола речене. блажени нишћи Духомь. блажени умилени и милосрдни. блажени ки плачу грихов, блажени ки удрже правду. блажени чисти срцемь. блажени миротворци. блажени милосрдни. И тако како есу крѣпости с кими вѣчни богь је уришиль чловика веће нег ли зврхь реченихь. зачь вертуозь есть звань ки уми ку коли арть алити пети али звонити в ки коли штрументь. али чтати али писати али депенгати. и толикое од много инихь вертуди. Нишь не мане поглавите су овихь 7 зврхь реченихь. х КИМБ вси ини виртуди могу се приложити. Такое ошће и 7 блаженстви поглавитихь есу ти зврхь речене. Добро много инихь блаженстви есть врху нась да могу се припелать к реченимь. Реци ошће свои грихь ако ни биль убогь и нишћь духомь. да вазда е желиль имити богатаство и много крать за учинити прво зло него добро. И ошће реци свои грихь ако ни биль умилень и милостивь, и кротакь и добростивь к свему искрннему да прво е биль штицозь срдить Фуриозь одговорит’всакому чловику. Реци ошће свои грихь ако се ни плакаль свега гриха покли га е учинил да прво е биль кунтенть да е учиниль зло и пошал е говорећь ча е ошь горе да се е хвалиль Да е учиниль зло кога ни рекаль ни учиниль. Ошће реци свои грихь ако ни имиль желин’е к правди да ошће свими 1 Biće: реци, premda bi 3. lice jednine sad. vremena moglo biti peye prema izgovoru nekih čakavaca, n. pr. Baščana na Krku i Riječana. 2 Скли, koje će biti скали ili скули. 3 Prema smislu izreke pogrješno počine ova riječ velikim slovom. 4 Vidi 2. opasku na str. 145. беседами усиловал се е дати правду оному ки е крив1 и ча е горе прво е учиниль по шеги него по припрошћини. Реци свои грихь ако ни бил чисть од срца да дань и ноћь мислел е ошкодити овога и онога али по ки путь али рачунь могал би наситити свою мисаль залу. Ошће реци свои грихь да ни живель мирно с своими од куће. да за нишће али ли будь стоећь всакь 2 за ку Фрашку 3 в миру ен е поставиль скандаль меи ними али од ричи али од ствари за чинити ихь смутить. Наикашне колико к тому од блаженства реци свои грихь. ако ни биль милосрдань в хижи али ванка хиже. дапаче е биль скупь и крудель супротивь всакому. Ошће всемогући богь зврхь 7 виртуди поглавитихь зврху реченихь. и зврху 7 блаженстви за утѣшити и укрѣпити чловика даровал му е 7 даровь великихь и обилнихь и те такове Дари даровал е народу чловичаскому од свое доброволне воле. Ки дари есу звани седмера рачуна духа света да гришникь зна од чеса има рећи свои грихь. колико к чиненью супротивь седмимь даромь духа света. Од куда нам е дань дарь од мудрости да имамо окусити ствари божаствене. Дарь од памети за разазнати добро од вла. Дарь од разума ки нась приводи иа путь арти ку ми чинимо. Дарь од милосрдиѣ по ком' ми чинимо и слидимо дела од живота в ком се чини ко добро. Дарь од свита добро да всаки чловикь Ни нимь надилень ни дотань. нишь не мане имамо разизнати едну стварь од друге. Дарь од крѣпости за имити слѣдити в животѣ овомъ ствари тешке. Ошће нам е даль страхь од духа света да бисмо се чували ода всакога зла зато грѣшникь реци свои грихь ако се ни чуваль ода зла. и ако ни окусиль ча е любавь божѣ и ако ни разумель ствари божаствене и ако се ни подвигаль и ставиль на путь почети чинити ко коли добро дело ко се пристои за моћи живити. и ако ни умель дати добра свита онимь ки су пришли свитоват се од нега и ако ни разсудиль добро од зла и истину од лажи и ако ни послидоваль чистоћу послѣ (?) али убожаство. И овди попь питаи ако е када учиниль ки завить али ко коли обећан’е и не би га обслужиль чинь да е обслужи. И ако е биль комесарии кога коли чловика и ели учиниль како е онь наредиль в тиштаменть. и за ки узрокь ни онога негова на 1 Крвь: za cijelo je izostavlen znak pokraćeńa. 2 Векь. 3 Biće pravo: онʼ. реенѣ свршиль и ако е када одржаль за се оне ствари ке е имель дати инимь. и ако е када нашаль ко благо али робу инихь. чинь да е всакоѣко поврати али да е да убозимь ако незна че би зато попь знаи да всакоѣко имии е дати од себе инако га не одреши зачь инако ништарь не учине. Будући гришникь исповидаль все више речене ствари ошће е од потрибе да рече свои грихь од 7 сакраменти свете матере прикве ча есть ако би када сумниль од нихь. и ако би е непочтоваль како е облигань учинит. ки сакраменти есу ово. Кршћенье. кризма. свети реди. сповидь. матримонијь. тело боже. мазане на смрти. Питаи тада ако веруе да сакраменть од кршћен'ѣ је нареень за изагнати грихь источни ки смо приели од оца и од матере и ако веруе да сакраменть од потвр’енѣ алити од кризме есть нареень супротивь бою душевному од д'ѣвла ча е супротивь бою од гриха од супербие зачь в кризми чини се знамен’е од Крижа на чели да буде тврдостанань ѣкимь закономь и да бисмо се могли супротивити гриху од охолости. и ако веруе да попи имаю моћь по крипости од ричи исухристовихь за моћи посветити тело боже и одришити онихь Ки се нему исповидаю свршенимь закономь. помоћию ку су приели од свете матере црикве. и ако веруе да в светои исповиди оставлене 1 су му вси негови гриси учинени будући се исповидель с правимь скрушен'емь и задоволь учинен'емь за свое грихе. и ако веруе да свети матримонии есть нареень супротивь бою плтеному ча есть за моћи борит се с неприѣтеломь да не мози тентати чловика да би пошал к женамь друзихь. али ошће да би не упаль в нечисти грихь плтени зване содомие. и ако веруе да сакраменть од тела бож’ега есть нареень супротивь поманкан'ю душевному, зачь тако како чловикь всаки Дань поман'кива и ошће бисмо већь поманкивали да би не биле пиће телесне тако бисмо поманкали супротивь бою д'ѣвлю Да би не биле пиће духовне. како есу мисе ке се говоре всаки Дань в цриквахь нашихь, и свети официи а навластито тело боже ко есть пића духовна всакому верному крст'ѣнину. и ошће питаи ако веруе да сакраменть од наикашнега помазанѣ есть урдинань за здвигнути и за савкупити наша телеса в послѣднемь судѣ. Остае видити од дель милосрдиѣ. од кихь како се чте в светомь ван'ели. зачь богь оће нась питати рачуна на дань судни. од куду ти имаш знати да ника есу дела од милосрдиѣ духовнога, а нике од телеснога. Од куда прво оћемо видити одь 1 Biće pravo: оставлени, premda bi to moglo odgovarati narječju Blažiolovićeva zavičaja. Ima i danas krajeva, gdje čakavci slabo razlikuju rod, n. pr. u Policima na otoku Krku; ili bole: u nih je rod pobrkan. Je li to utjecaj tuđih elemenata? U Policima doista bješe još u ovom vijeku ljudi, koji znadijahu štogod natucati rumuński. |