дель милосрдиѣ телеснога ке се удрже ва вомь версу. ПохоДити немоћнога. напитати лачна. напоити жаина. одкупити узника. приети стран’на. одити нага. покопати мртва.

То е истумачен'е од овога верса ча е походити немоћна узника. вдовицу. сироте в нихь неволахь и не само ихь имамо походити теломь да ошће нашимь благомь. ере ки види свога брата да има потрибу и не поморе га је узрокь од негове смрти. како смо рекли напоити. ча есть дати пити оному ки има жаю. и не од наигорега вина ко ти имашь. да твое алмушство не буде такмено оному каинову. ча есть дати јисти оному ки нима об чемь живити и ки има гладь. и ки вазда моле бога за те и не тии погрдити твое месо. ча есть одкупити узника. имашь искупити онихь ки су в узи и ки су ѣти од неприѣтель нашихь. како е од туракь. саражиновь. тартаровь и ошће онихь ки су ѣти од лажнихь крст'ѣнь ча есть да имашь одити нагих ки су расипани од несрићь сега свита. Даем ти на знан'е да како ти будешь траталь инихь тако ти оћешь бити тратань и ошће веће браде од тебе есу пришле в веће убожаство. ча есть приети на стань путника и не само онихь ки греду по свиту да ошће всакога кому е потриба зачь како овь и онь нима стана тако се море пригодати теби и всакому. ча есть покопати мртвихь и молити бога за нихь, зато грѣшникь реци свои грихь ако би тихь милостинь не учиниль.

Добро да всаки чловикь не море чинити дель од милосрдиѣ телеснога зачь, убози не могу учинити тихь дель од милосрдиѣ. нишь не мане од дель од милосрдиѣ духовнога не море се скужати. зато дела од милосрдиѣ духовнога ест ихь 7 ке се удрже ва вомь верси. свећаи. каштигаи. учи. одпусти. утѣши. подноси. моли.

Слидуе истумачен'е од овога редка. ча есть свитуи. да и цель свить кога видишь да има већу потрибу. ча есть каштигаи. да имашь каштигати онихь ки чине зло с умилен'ствомь И с кротостию. учи оних' ки не умию з добростию. ча есть одьпусти прости оннмь ки те увриде. ча есть утиши онихь ки су в неволахь носи в миру поманкан’ѣ али дефети твега искрн’нега, моли ча есть за нога Ки те увриюе. реци свои грихь од овихь дель милосрдиѣ ако ихь ни в чемь коли обслужиль по своеи коншенции.

Паки питаи ако е када учиниль ку фалсию в своеи арти. и ако e тежаль верно брез шеге всакому како би учиниль самь себи. и ако е ставиль на се власи инихь, али ини колури на образь. и ако се е умиваль иними водами него ли ону ку дае богь. и ако е кьда одагналь добра надахнут'ѣ и ако се е притиснуль к залимь. и ако се е наслађиваль в томь такови зли мишлени. и ако ce е поставиль В дело зла И нечиста мишлен' колико е могаль добро да доволе крать ни пришаль к делу да ли нимь ни манкало да би пришло к делу оно ча

е желиль и ако е када за сва зла мишленѣ упаль в ки коли тежакь грихь и ако се е делетал ходити добро обучень и носити прстене и ине добре зое ке се нему не пристое и ако се е делеталь имити ствари липе и купил е е и држал е е Драге и сакривене и ако се е делеталь разумити отаина велика од господе папе И инихь и такое морашь питати одь инихь ствари како ть се буде видит. Зач смо ми говорили ва вихь книгах од правде обитуюћи се в конци од ове кратке исповиди и рећи од правде и поврнути всакому ча е негово зато знаи да е всаки дужань дати богу 3 ствари.

Прва е почтен'е зач' е твеи отаць ере те е онь саздаль на свить. зато нему даи почтен'е како се ди. Почтуи отца твега и матерь твою. Друга ствар’ е страхь зачь давидь пророк ти заповида иди. Начало мудрости есть страхь господань. Трета стварь ку има дати господину богу есть любавь. ере есть писано да имашь любити господина бога твога. И толикое твему искрннему имашь дати 3 ствари. Знаи да твои искрнни есть в твоемь стан'и. Зачь али е већи од тебе алити е такмень али е мани од тебе. Ако е већи од тебе ове 3 стваре имаш му дати. Прво е нослухь в стварехь подобнихь. Друго е почтен'е. Трето да га имашь просити да те има научити. Ако е твои искрнни такмень теби ове 3 ствари имаш му дати. Прво свитовати га добро. Друго помоћ га в неговихь потрибахь. Трето в сулаци и в делти1 почтени. И ако твои искрнни мани е од тебе ово 3 ствари имаш му дати. Прво е научити га. Друго каштигати га. Трето в добри чинен’и похвалити га и покрѣпити. Твоему телу ошће имашь дати 3 ствари. Прво е пића да не поманка. Друго каштигу алить пости да би се не двигаль в охолию. Трето дело да се море хранити.

Души твоеи имашь дати 3 ствари. Прво добри свити мишленѣ. Друго да има бити неприѣтель гриху. Трето да се има притиснути к добру вѣчному да д'ѣвлу има дати оно ча е од натуре негово. Прво оставити му грихь. Друго оставити му утврднуте. Трето всагда супротивит се неговимь напастемь и оставити му е.

Наикашне за истину има попь погрдити му негови грѣхи.

и покарати га и показати му великость гриха всякога. и погрдити негови грихи и негову злу ћудь, и колико му е биль милостивь попь пред сповидю толико има бити овди важгань за покарат га и показат му да е биль до сихь месть в рукахь Д'ѣвлихь да ли богь ни га отель убити в неговихь грисихь. да е га спасиль и обраниль од неприѣтела ки ако не би било милосрдие господина бога юре би га задушил в неговихь грисихь. Зато питаи ако е скрушень ода всихь своихь грѣховь ке е онь учиниль али рекаль али помислиль и ако одасле на

1 Biće : делети.

M

прво оће се чувати не повратит се веће вь грихь. и ако рече да се оће чувати неповратит се веће в грихь. и ако рече да се оће чувати, тада попь учини му исповидь опћену и одриши га од неговихь гриховь исповѣданихь и скрушенихь. И даи му покору ка е задоволна и противна неговимь грѣхом, ако е узможни, заче веле мана мука учинити покору на вомь свиту нег ли на другомь. И по закону цриквеномь имела би се дати покора за всаки смртни грихь 7 леть. Од кудь чловикь сагришуе по три начини. Ча е супротивь богу учинь задоволошћину 1 с молитву. И ча е сагрѣшиль супротивь искрннему учинь задоволно с алмушствомь. И ча е сагрѣшиль супроть свому телу учинь задоволшћину с постомь и с инимь вздржаниемь. 2

Ја попь блажь бармвь 3 синь з вроника штампахь ову сповидь. а стумачи ю с книгь латинскихь почтовани господинь ѣковь блажиоловићь на леть господних .ж.ж.п.э. (1496) априла .8.. (25) дань.

1 Biće pravo: задоволшћину, kako dolazi dole.

2 Između konca teksta i dôňe bileške stoji krst u crnom paralelogramu.

3 Бартоломеовь?

Libellus Policorion, qui Tipicus vocatur.

Predano u sjednici filologičko-historičkoga razreda jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti dne 9. veljače 1889.

2

PRAVI ČLAN SIME LJUBIĆ.

U arkivu car. kr. namjestničtva u Zadru medju drugimi sbirkami izprava raznih a propalih manastira dalmatinskih nalazi se i ona, koja je njegda pripadala benediktinskoj opatiji sv. Ivana u Rogovu blizu Biograda. Ova opatija početkom XII vieka, naime po razorenju ovoga grada, preseli se u svoj podružni samostan sv. Kuzme i Damjana, ležeći na bližnjem otoku Pasmanu. U tom rukopisu sačuvao nam se je jedan od najznamenitijih sbornika narodnih listina pod naslovom: Incipit libellus Policorion qui Tipicus uocatur etc. Visok je 27 cm., širok 182, a debeo po prilici 32. Sastoji se od 4 svezke skupa sašivene, od deset listova svaka. Korice su drvene, kožom obložene. Zatvarale su se sponami, koje su djelomice opale. S preda i zada su po četiri lista papirna ali prazna ; ostala su od kože. Na prvom listu od kože otraga stoji dugi naslov, velikimi crvenimi pismeni gotičkimi napisan; a na drugom listu s preda počima tekst do strane 71. Na sliedećoj 72 još je ulomak pod naslovom: Confines Rogove, drugom rukom napisan. Još ima pet listova kožastih, na drugom od kojih zabilježena su dva nadpisa tičuća se crkve i samostana sv. Kuzme i Damjana, a na petom njeke neznatne bilježke. Rukopis polazi bezdvojbeno iz XIV stoljeća, akoprem se to nigdje ne kaže izrično; te je najstariji od rukopisa ove vrsti u nas.

O naslovu ovoga sbornika piše Rački (Rad XXVI. str. 160): Zanimivo je, što je ovomu sborniku nadjenuto ime grčko: ПoλuXwpiov, Tominos, kojemu, koliko znadem, ne ima traga u takovih sbornicih na zapadu. Ovo ime polazi po svoj prilici od dobe, u kojoj je grčtina imala njeki upliv u javnih poslovih Dalmacije za bizantinske vladavine".

U sborniku su navedene listine, koje označuju imovinu samostana sv. Ivana od Rogova, i one koje utvrdjuju pravo na nju samostana sv. Kuzme i Damjana.

Rački u svojih Documenta (Monum. spect. hist. slav. merid. Vol. VII. Zagr. 1877) donosi sve spomenike, koji su u ovom rukopisu poredjani od br. 4 do 73 pod jednim glavnim brojem 133 (str. 161-175), ali jih je on drugako razredio, t. j. kronologički, naime po dobi opata, za kojih su bile zemlje, u njih spomenute, od manastira sv. Ivana nabavljene, te je i te spomenike označio naposeb ali pomanjimi arabskimi brojevi. Kod njega dakle :

Br. 1-3 sastavljeni su za opata Andrije t. j. god. 1059 i sl.

Mi smo uz naslove ovih spomenika dodali u zaporki Račkijeve brojeve, da se vidi, kako i kronologički ovi stoje.

Rački je u „Documenta" obielodanio iz ovoga rukopisa sve, što je u njem do god. 1100, t. j. što spada na doba hrvatske samostalnosti; Kukuljević pako u svom „Codex diplomaticus" još i sve ono, što ide do konca XII stoljeća. Mi sada za prvi put dajemo na svietlo cieli rukopis, držeći ga se u tom vierno ćak i u njegovih jasnih pogrješkah. Jedino u razlučavanju amo tamo nastala je koja promjena neznatna.

Prof. Sime Ljubić.